Istorija šminke

Prvi dokazi o upotrebi šminke datiraju još iz vremena Egipćana i Kleopatre, oko 3000. godine p.n.e. U čuvenim egipatskim grobnicama nađeni su razni alati koje su oni upotrebljavali upravo za nanošenje šminke. Znamo da su za usta koristili crvenu boju, pravljenu od smrvljenih insekata. Na oči su stavljali nešto slično današnjem ajlajneru. Tu smesu zvali su „kohl“ i pravili je od pepela, spaljenih badema, olova i bakra. Takođe su imali neku vrstu senki za oči, napravljenu od smese bakra i zelenog minerala malahita.  

U tom periodu, u Kini je, verovali ili ne, bio popularan lak za nokte. On je čak predstavljao statusni simbol i razlikovao stanovnike plave krvi i običan narod. Dok su najviši plemići svoje nokte farbali u zlatnu i srebrnu boju, oni sa nižim titulama su nosili crvenu i crnu, a ljudima najniže klase nije bilo dozvoljeno ulepšavanje noktiju.  

Svima nam je već poznat karakterističan izgled gejši – belo lice, crne obrve i jarkocrveni karmin. Upravo taj stil bio je popularan među kineskim plemićima tog doba. 

U antičkoj Grčkoj,  žene su stremile pre svega savršenom tenu (a ko ne stremi? :), ali to su nažalost postizale otrovnim bojama od olova. Obraze i usta bojile su crvenim pigmentima. Ovde je postojao i jedan zanimljiv trend, nesvojstven modernom dobu, a to su spojene obrve. One su tada bile simbol lepote i svaka žena koja ih nije imala, lepila je dlake životinja. Šta bi one rekle danas kada dame ovu regiju uporno čupaju i depiliraju?

U srednjem veku, šminka je u Evropi bila viđena kao grešna i crkva nije odobravala njenu upotrebu. Ipak, mnoge žene su je i dalje koristile. 

Pošto su radnici niže klase uglavnom bili na poljima i izloženi suncu, bela koža postala je znak aristokratije. Tada su mnoge dame počele da nanose belu farbu na svoje lice poput pudera. Ova smesa zvala se “ceruse”, sadržala je sirće i otrovno olovo, što je često dovodilo do oticanja, zdravstvenih problema, pa čak i smrti. 

Trend belog lica i crvenih usta dugo se zadržao, a promene su nastajale samo u materijalima od kojih se ova „kozmetika“ pravila.

Moderna kozmetika

Početkom 20. veka većina dama prestaje da se šminka, jer se to  smatra karakterističnim samo za kabare i prostitutke. Međutim, već 1910. godine šminka ponovo postaje popularna zahvaljujući baletu, pozorištu i zvezdama poput Matilde Kšesinske i Sare Bernard.

Nakon toga, 1920. godine, filmska industrija uzima maha, kozmetika postaje sve popularnija i osnivaju se prve tri kozmetičke kompanije. Na čelu dveju tih kompanija bile su upravo žene, Helena Rubinštajn i Elizabet Arden, a osnivač treće je Max Factor.  

O make-up industriji u moderno doba – sve reči su suvišne. Danas je ovo jedna od najunosnijih industrija, a većina devojaka ne može ni da zamisli svakodnevnicu bez šminke. 

Pojavom Facebook -a, Instagrama, Tik Toka i rastom njihove popularnosti, pojavili su se i brojni beauty influenseri i mogućnosti reklamiranja i prodaje kozmetičkih proizvoda su eksplodirale. To je olakšalo put mnogim mladim preduzetnicima. U prošlosti, pak, nije bilo tako. Većina noviteta u svetu šminke nastajala je za potrebe filma, predstava i slično. 

Zato današnje dame uživaju u prednostima modernog doba i željno očekuju novitete na uzbudljivom i inovativnom tržištu kozmetičkih proizvoda.

Otkrijte šta danas nude saloni lepote za šminkanje u Srbiji na SrediMe.